Милош Благојевић


Милош Благојевић (17. октобар 1930, Милетићево, Пландиште) је српски историчар. Бави се проучавањем српске историје средњег века.

 

Основну школу је завршио у родном месту. Гимназију је похађао у Вршцу, а Војно поморску академију у Сплиту завршио је 1951. године. Октобра исте године ухапшен је због наводне делатности по линији Информбироа и осуђен на шест година строгог затвора. Казну је издржавао у концентрационим логорима за официре у Билећи и на Голом отоку. Казна му је смањена за две године па је са Голог отока пуштен условно крајем 1955. године.

 

На Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју, дипломирао је 1960. Магистарски рад Планине и пашњаци у средњовековној Србији, одбранио је 1966, а докторску тезу Земљорадња у средњовековној Србији 1970. године.

 

За ванредног професора Филозофског факултета у Београду изабран је 1977, а за редовног професора 1983. године. Школске 1994–95. изабран је за шефа Катедре за националну историју средњег века. Пензионисан је 1996.

 

Објавио је више од 50 научних радова, не рачунајући бројне прилоге у енциклопедијама, историјске карте, приказе и чланке у новинама. Важнији радови су следећи: Средњовековни забел, 1966; Планине и пашњаци у средњовековној Србији, 1966; Оброк и приселица, 1971; Земљорадња у средњовековној Србији, 1973; Тепчије у средњовековној Србији, Босни и Хрватској, 1976; Закон светога Симеона и светога Саве, 1979; Савладарство у српским земљама после смрти цара Уроша, 1982; Преглед историјске географије средњовековне Србије, 1983; Србија у доба Немањића, 1989; Српски народ и српске земље у средњем веку, 1992 (коаутор); Национални и државни интерес у делима Доментијана. Срби изабрани народ, 1994; Српске земље од IX до XV века.


Књиге: