Вељко Д. Антуновић


Вељко Д. Антуновић ро­ђен је 1940. го­ди­не у се­лу Ве­ли­ке Стје­ња­ни, у за­пад­ном де­лу Бо­сан­ске кра­ји­не. За­вр­шио сред­њу вој­ну шко­лу у Са­ра­је­ву и Вој­ну ака­де­ми­ју у Бе­о­гра­ду 1964. го­ди­не. Спе­ци­ја­ли­за­ци­ју за род – Оклоп­не и ме­ха­ни­зо­ва­не је­ди­ни­це – за­вр­шио је у Ба­ња Лу­ци. Завршио и Шко­лу уса­вр­ша­ва­ња офи­ци­ра у свом ра­ду 1969. го­ди­не у Ба­ња Лу­ци као дру­ги у ран­гу. Ко­манд­но-штаб­ну ака­де­ми­ју за­вр­шио у Бе­о­гра­ду 1974, као пр­ви у ран­гу, а за­тим и Шко­лу на­род­не од­бра­не (Рат­на шко­ла) 1983. го­ди­не као пр­ви у ран­гу. По­ред шко­ло­ва­ња на вој­ним ака­де­ми­ја­ма ван­ред­но је ди­пло­ми­рао на гру­пи – Исто­ри­ја и ге­о­гра­фи­ја, на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту. У то­ку слу­жбе оба­вљао све ко­манд­не ду­жно­сти од ко­ман­ди­ра тен­ков­ског во­да до ко­ман­дан­та кор­пу­са. Слу­жбо­вао је у Кра­њу, Ско­пљу, Ба­ња Лу­ци, По­жа­рев­цу, Бе­о­гра­ду и Кра­гу­јев­цу. Ван­ред­но је уна­пре­ђен у чин ма­јо­ра 1976. го­ди­не. У чин ге­не­рал-ма­јо­ра про­из­ве­ден је 1992. го­ди­не, а пен­зи­о­ни­сан 1994. го­ди­не као ко­ман­дант Кра­гу­је­вач­ког кор­пу­са. За успе­шно ру­ко­во­ђе­ње и ко­ман­до­ва­ње од­ли­ко­ван је са шест од­ли­ко­ва­ња ви­со­ког ран­га.


Књиге: