Душан Живковић


Ду­шан Жив­ко­вић ро­ђен је 11. 6. 1955. у Би­ја­ков­цу, под­но пла­ни­не Ко­за­ре. Са три го­ди­не до­нет је на бе­о­град­ску кал­др­му. Од­ра­стао је у раз­дво­је­ној по­ро­ди­ци, је­дан пе­ри­од де­тињ­ства про­вео је са оцем, а по­сле је жи­вео с мај­ком.

 

Нај­леп­ше да­не де­тињ­ства про­во­ди на Ста­ром сај­ми­шту у Београду где за­вр­ша­ва и ауто­ме­ха­ни­чар­ски за­нат. Же­ни се вр­ло млад и до­би­ја си­на Ни­ко­лу и ћер­ку Гор­да­ну. Они ће га ка­сни­је об­ра­до­ва­ти са тро­је уну­ча­ди: Та­ма­ром, Уро­шем и Ми­ло­шем.

 

По­е­зи­ју пи­ше од сво­је осам­на­е­сте го­ди­не, а ово му је пр­ва збир­ка пе­са­ма. Љу­бав као глав­ни по­кре­тач про­жи­ма све ње­го­ве пе­сме и до­каз је да то уз­ви­ше­но осе­ћа­ње не би­ра ни вре­ме ни го­ди­не ка­да ће се до­го­ди­ти.


Књиге: