Милица Јефтимијевић Лилић


Ми­ли­ца Јеф­ти­ми­је­вић Ли­лић ро­ђе­на је 28. ав­гу­ста 1953. го­ди­не у Лов­цу код Бањ­ске на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. За­вр­ши­ла је Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Од­сек за ју­го­сло­вен­ску књи­жев­ност и је­зик, у При­шти­ни. По­сле­ди­пло­мске сту­ди­је за­вр­ши­ла је на Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду и сте­кла зва­ње ма­ги­стра фи­ло­ло­шких на­у­ка. Ра­ди­ла је на Уни­вер­зи­те­ту у При­шти­ни у зва­њу про­фе­сора ви­ше шко­ле.

 

Би­ла је уред­ник Ре­дак­ци­је за кул­ту­ру у Те­ле­ви­зи­ји При­шти­на, уред­ник у Те­ле­ви­зи­ји Бе­о­град и тв кри­ти­чар. Аутор је број­них зна­чај­них еми­си­ја из кул­ту­ре и књи­жев­но­сти и се­ри­ја­ла о про­те­ра­ним пи­сци­ма са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је под на­зи­вом „Усу­дом раз­ве­ја­ни“.

 

Об­ја­ви­ла је збир­ке пе­са­ма: Мрак, из­ба­вље­ње, (1995) КОВ, Вр­шац; Хи­бер­на­ци­ја, (1998) КОВ, Вр­шац; Пу­то­пис ко­же, 2003, СКЗ, Бе­о­град и по­е­му Ча­ра­ње (2007) „Па­но­ра­ма“, При­шти­на - Бе­о­град; збир­ку про­зе Си­же слу­ча­ја, (2002), „Про­све­та“, Бе­о­град, као и књи­ге кри­ти­ка: По­е­ти­ка слут­ње (2004), Књи­жев­но дру­штво пи­са­ца Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, Кос. Ми­тро­ви­ца, Епи­сте­мо­ло­шка осве­тља­ва­ња, (2007), „Ма­ли Не­мо“, Пан­че­во; Од­ви­ја­ње свит­ка, са­бра­не и но­ве пе­сме, Дру­штво пи­са­ца Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и Ра­шка шко­ла, 2009:  Кри­тич­ки те­ме­љи и до­ме­ти, сту­ди­ја о Си­ми Цу­ци­ћу, Ба­нат­ски Кул­тур­ни цен­тар, Но­во Ми­ло­ше­во, 2011; Ег­закт­ност тај­не, кри­ти­ке, огле­ди, члан­ци, Кња­же­вац, 2011, Ми­сте­ри­ја љу­ба­ви, љу­бав­на ли­ри­ка, Мла­де­но­вац, 2012.

 

Пи­ше и при­че за де­цу ко­је су об­ја­вљи­ва­не у „Деч­јим но­ви­на­ма“, „Је­дин­ству“ и дру­гим гла­си­ли­ма. За­сту­пље­на је у мно­гим ан­то­ло­ги­ја­ма и збор­ни­ци­ма.

 

До­бит­ник је на­гра­да: На­гра­да за об­ја­вље­ну при­чу на кон­кур­су ли­ста „Је­дин­ство“; „Гри­го­ри­је Бо­жо­вић“ за књи­гу го­ди­не; „Ла­зар Вуч­ко­вић“ за ци­клус пе­са­ма „Пе­снич­ка по­ве­ља Со­ко­ли­ца“; Змај Ог­ње­ни Вук“; „Кон­дир Ко­сов­ке де­вој­ке“; „Брон­за­ни Ор­феј“ до­де­љен у Франк­фур­ту на Мај­ни; „Злат­ни бе­о­чуг“ за трај­ни до­при­нос кул­ту­ри Бе­о­гра­да; По­ве­ља Ра­шких ду­хов­них све­ча­но­сти за из­у­зе­тан ме­диј­ски до­при­нос.

 

Пе­сме и кри­ти­ке су јој пре­вођене на ру­ски, ен­гле­ски, фран­цу­ски, швед­ски, ита­ли­јан­ски, арап­ски, ма­ђар­ски, ма­ке­дон­ски, тур­ски, не­мач­ки, пољски, бугарски.

 

Жи­ви у Бе­о­гра­ду  од 1999. године. Мај­ка је две кће­ри, Дра­га­не и Ива­не Ли­лић. За­ме­ник је пред­сед­ни­ка Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је.


Књиге: