Вера Црвенчанин
Вера Црвенчанин, позоришни и филмски редитељ, глумица, драматург, рођена је у Новом Саду 24. децембра 1920. године у грађанској породици. Умрла 2013. године у Београду.
Позоришни опус Вере Црвенчанин обухвата:
НИШ
Ежен Скриб: Чаша воде, режија (дипломска представа) – премијера 21. 10. 1952.
Вера Црвенчанин: Човече, не љути се (режија Б. Јајчанин) – 29. 1. 1966.
БАЊА ЛУКА
А. Н. Островски: Шума (режија) – 6. 4. 1957.
В. Шекспир: Ромео и Ђулијета (режија) – 7. 2. 1958.
Б. Ћопић: Приче о Николетини Бурсаћу (драматизација и режија) – 18. 9. 1958.
Б. Ћопић: Не тугуј, бронзана стражо (драматизација и режија) – 28. 2.1959.
Б. Нушић: Бен-Акиба (режија) – сезона 1963/64
М. Крлежа: На рубу памети (драматизација и режија) – 6. 10.1964.
Б. Нушић: Госпођа министарка (режија) – 27. 4. 1968.
Р. Маринковић: Руке и Папагај (драматизација и режија) – сезона 1968-69.
В. Црвенчанин: Жене (текст, режија и извођење) – сезона 1963-69.
М. Ољача: Козара (драматизација ирежија) – 8. 10. 1968.
Б.Ћопић: Крајишке делије (драматизација и режија) – 20. 4. 1976.
ЗАГРЕБ – Комедија
Б. Ћопић: Не тугуј, бронзана стражо (драматизацијаи режија) – 19. 11.1960.
ПУЛА
Дервиш Сушић – М. Митровић: Ја, Данило (режија) – 24. 1. 1965.
М. Крлежа: Леда (режија) – 7. 2. 1965.
М. Крлежа: На рубу памети (драматизација и режија) – 3. 10. 1965.
Клод Мањие: Оскар (режија) – 6. 11. 1965.
ШАБАЦ
Оскар Вајлд: Идеални муж (режија) – 4. 10. 1966.
Владимир Јовичић: Швабица (режија) – 14. 2. 1967.
ТУЗЛА
Б. Ћопић: Не тугуј, бронзана стражо (драматизација и режија) – 13. 1. 1968.
СОМБОР
Б.Ћопић: Осма офанзива (режија) – 20. 11. 1968.
Ранко Маринковић: Папагај и Руке (драматизација и режија) – 3. 12. 1986.
М. Крлежа: На рубу памети (драматизација и режија) – 27. 11. 1969.
Вељко Петровић: Љубав моје равнице (драматизација и режија) – 25. 3. 1970.
Рејмон Кено: Стилске вежбе (драматизаија и режија) – 24. 2. 1971.
Б. Брехт: Просјачка опера (режија) – 13. 3. 1971.
Б. Нушић: Госпођа министарка (режија) – 6. 11. 1971.
Жорж Фејдо: Дама из Максима (режија) – 9. 3. 1974.
БЕОГРАД
– Југословенско драмско позориште
М. Крлежа: На рубу памети (драматизација) – 24. 10. 1963.
М. Крлежа: Повратак Филипа Латиновића (драматизација и режија) – 16. 2. 1970.
– Народно позориште
Р. Кено: Стилске вежбе (драматизација и режија) – 10. 6. 1995.
– Театар поезије
Стојанка мајка Кнежопољка (адаптација, режија и учествовање) – 1968.
Иво Андрић: Кућа на осами (драматизација и режија)
– премијера у Аранђеловцу у оквиру смотре „Мермер и звуци” и у стану Иве Андрића – ( 1973)
В. Црвенчанин: Жене – десет монодрама (текст, режија и извођење) у Расовом Атељеу 212 и касније на малој сцени Народног позоришта (играно и на сценама у Југославији, такође, по позиву, на Фестивалу пољске драме у Калишу 1968).
СУБОТИЦА
Драма на српском језику
Е. Олби: Ко се боји Вирџиније Вулф (режија) – 17. 12. 1971.
М. Крлежа: На рубу памети (драматизација и режија) – 21. 11. 1973.
Драма на мађарском језику
Еурипид – Сартр: Тројанке (режија) – 25. 2. 1975.
НОВИ САД – Мађарска драма
П. Кесерлинг: Арсеник и старе чипке (режија) – 13. 2. 1977.
ПОЉСКА
КАЛИШ – В. Шекспир: Комедија забуне (режија и кореографија), 25. 5. 1969.
ВАРШАВА – Класични тетар – Театр Розмајтошћи
Марин Држић: Дундо Мароје, адаптација М.Фотез (режија) – 1971.
Драматизације које нису изведене:
Кола Брењон Ромена Ролана (добијена сагласност госпође Ролан),
Антошкин смех А. П. Чехова,
Понорница Скендера Куленовића,
Тијесна земља Мате Балоте,
Дундријеви цврчци Б. Ћопића.
УЛОГЕ
Олга у Најезди Л. Леонова (Народно позориште Сарајево);
Поте – Зона Замфирова Стевана Сремца – Сарајево;
Дездемона – Отело В. Шекспира (Народно позориште Сарајево);
Мица – Власт Б. Нушића – Сарајево;
Јелена – Раскрсница М. Ђоковића – Народно позориште Београд;
Баба – Горски вијенац – адаптација Р. Плаовића;
Десет различитих ликова у монодрами В. Црвенчанин Жене.
ФИЛМОГРАФИЈА Вере Црвенчанин Куленовић садржи следеће филмове:
Београдски универзитет (1948), писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни;
II Конгрес КП Србије (1949); писац сценарија; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни;
Нови дом (1949); писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни;
Београдско народно позориште (1950); писац сценарија и редитељ; Авала филм, Београд; документарни, краткометражни;
Породица Глишић (1958); писац сценарија; Дунав филм, Београд; документарни, краткометражни;
Југословенска прослава четиристогодишњице рођења Виљема Шекспира /или William Shakespeare/, (1964) писац сценарија и редитељ; Сутјеска филм, Сарајево; документ., краткометражни;
Рођендан (1964); писац сценарија и редитељ; Дунав филм, Београд, играни, краткометражни;
Пахуљица (1966); писац сценарија и редитељ; Сутјеска филм, Сарајево; играни, краткометражни;
Стојанка мајка Кнежопољка (1968); писац сценарија и редитељ; Центар ФРЗ Србије, Београд; документ., краткометражни;
Човјек човјеку (1973); писац сценарија и редитељ; Застава филм, Београд врста; документарни, краткометражни.
Као сценариста и редитељ, Вера Црвенчанин је за Телевизију Нови Сад урадила следеће документарне и игране филмове:
Размена на мосту, режија, 1978;
Мајка Зора, текст и режија, 1978;
Јован Солдатовић I, текст и режија, 1978;
Јован Солдатовић II, текст и режија, 1978;
Песма моје младости, режија, 1978;
Деца и срне, играни прогpам – текст и режија, 1978;
Батина и болнички центар II, текст и режија, 1979;
Киш Ерне, текст и режија, 1979;
Соња Маринковић, текст и режија, 1978;
Бекство, играни програм – режија, 1980;
Галеб, играни програм – текст и режија, 1980;
Балада за Љубицу, текст и режија, 1987;
Ћутање јаче од смрти, текст и режија, 1981;
Стеван Дороњски, текст и режија, 1981;
До ових и последњих дана, текст и режија, 1981;
Мајко, не остављај ме, текст и режија, 1983;
Две младости, текст и режија, 1984;
На дну хумора леже сузе, текст и режија, 1984;
Дуга преко смрти, текст и режија, 1985.
За Телевизију Нови Сад написала је и сценарио за серију по приповеткама Вељка Петровића која није реализована.
Објавила књиге:
Динуловићи, Београд 1997;
Скендерова трајања, Београд, 1998;
Свитања и сутон Милке Гргурове, Београд 2003.
Књиге:
