Вера Црвенчанин


Ве­ра Цр­ве­нча­нин, позоришни и филмски редитељ, глумица, драматург, рођена је у Новом Саду  24. децембра 1920. го­ди­не у грађанској породици. Умрла 2013. године у Београду.

 

Позоришни опус Ве­ре Цр­вен­ча­нин об­у­хва­та:

 

НИШ

Ежен Скриб: Ча­ша во­де, ре­жи­ја (ди­плом­ска пред­ста­ва) – пре­ми­је­ра 21. 10. 1952.

Ве­ра Цр­вен­ча­нин: Чо­ве­че, не љу­ти се (ре­жи­ја Б. Јај­ча­нин) – 29. 1. 1966.

 

БА­ЊА ЛУ­КА

А. Н. Остров­ски: Шу­ма (ре­жи­ја) – 6. 4. 1957.

В. Шек­спир: Ро­мео и Ђу­ли­је­та (ре­жи­ја) – 7. 2. 1958.

Б. Ћо­пић: При­че о Ни­ко­ле­ти­ни Бур­са­ћу (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 18. 9. 1958.

Б. Ћо­пић: Не ту­гуј, брон­за­на стра­жо (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 28. 2.1959.

Б. Ну­шић: Бен-Аки­ба (ре­жи­ја) – се­зо­на 1963/64

М. Кр­ле­жа: На ру­бу па­ме­ти (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 6. 10.1964.

Б. Ну­шић: Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка (ре­жи­ја) – 27. 4. 1968.

Р. Ма­рин­ко­вић: Ру­ке и Па­па­гај (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – се­зо­на 1968-69.

В. Цр­вен­ча­нин: Же­не (текст, ре­жи­ја и из­во­ђе­ње) – се­зо­на 1963-69.

М. Оља­ча: Ко­за­ра (дра­ма­ти­за­ци­ја ире­жи­ја) – 8. 10. 1968.

Б.Ћо­пић: Кра­ји­шке де­ли­је (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 20. 4. 1976.

 

ЗА­ГРЕБ – Ко­ме­ди­ја

Б. Ћо­пић: Не ту­гуј, брон­за­на стра­жо (дра­ма­ти­за­ци­јаи ре­жи­ја) – 19. 11.1960.

 

ПУ­ЛА

Дер­виш Су­шић – М. Ми­тро­вић: Ја, Да­ни­ло (ре­жи­ја) – 24. 1. 1965.

М. Кр­ле­жа: Ле­да (ре­жи­ја) – 7. 2. 1965.

М. Кр­ле­жа: На ру­бу па­ме­ти (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 3. 10. 1965.

Клод Ма­њие: Оскар (ре­жи­ја) – 6. 11. 1965.

 

ША­БАЦ

Оскар Вајлд: Иде­ал­ни муж (ре­жи­ја) – 4. 10. 1966.

Вла­ди­мир Јо­ви­чић: Шва­би­ца (ре­жи­ја) – 14. 2. 1967.

 

ТУ­ЗЛА

Б. Ћо­пић: Не ту­гуј, брон­за­на стра­жо (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 13. 1. 1968.

 

СОМ­БОР

Б.Ћо­пић: Осма офан­зи­ва (ре­жи­ја) – 20. 11. 1968.

Ран­ко Ма­рин­ко­вић: Па­па­гај и Ру­ке (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 3. 12. 1986.

М. Кр­ле­жа: На ру­бу па­ме­ти (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 27. 11. 1969.

Вељ­ко Пе­тро­вић: Љу­бав мо­је рав­ни­це (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 25. 3. 1970.

Реј­мон Ке­но: Стил­ске ве­жбе (дра­ма­ти­за­и­ја и ре­жи­ја) – 24. 2. 1971.

Б. Брехт: Про­сјач­ка опе­ра (ре­жи­ја) – 13. 3. 1971.

Б. Ну­шић: Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка (ре­жи­ја) – 6. 11. 1971.

Жорж Феј­до: Да­ма из Мак­си­ма (ре­жи­ја) – 9. 3. 1974.

 

БЕ­О­ГРАД

–  Ју­го­сло­вен­ско драм­ско по­зо­ри­ште

М. Кр­ле­жа: На ру­бу па­ме­ти (дра­ма­ти­за­ци­ја) – 24. 10. 1963.

М. Кр­ле­жа: По­вра­так Фи­ли­па Ла­ти­но­ви­ћа (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 16. 2. 1970.

 

На­род­но по­зо­ри­ште

Р. Ке­но: Стил­ске ве­жбе (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 10. 6. 1995.

 

– Те­а­тар по­е­зи­је

Сто­јан­ка мај­ка Кне­жо­пољ­ка (адап­та­ци­ја, ре­жи­ја и уче­ство­ва­ње) – 1968.

Иво Ан­дрић: Ку­ћа на оса­ми (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја)

– пре­ми­је­ра у Аран­ђе­лов­цу у окви­ру смо­тре „Мер­мер и зву­ци” и у стану Иве Ан­дри­ћа – ( 1973)

В. Цр­вен­ча­нин: Же­не – де­сет мо­но­дра­ма (текст, ре­жи­ја и извође­ње) у Ра­со­вом Ате­љеу 212 и ка­сни­је на ма­лој сцени На­род­ног по­зо­ри­шта (игра­но и на сце­на­ма у Југославији, тако­ђе, по по­зи­ву, на Фе­сти­ва­лу пољ­ске дра­ме у Ка­ли­шу 1968).

    

СУ­БО­ТИ­ЦА

Дра­ма на срп­ском је­зи­ку

Е. Ол­би: Ко се бо­ји Вир­џи­ни­је Вулф (ре­жи­ја) – 17. 12. 1971.

М. Кр­ле­жа: На ру­бу па­ме­ти (дра­ма­ти­за­ци­ја и ре­жи­ја) – 21. 11. 1973.

 

Дра­ма на ма­ђар­ском је­зи­ку

Еури­пид – Сар­тр: Тро­јан­ке (ре­жи­ја) – 25. 2. 1975.

 

НО­ВИ САД – Ма­ђар­ска дра­ма

П. Ке­сер­линг: Ар­се­ник и ста­ре чип­ке (ре­жи­ја) – 13. 2. 1977.

 

ПОЉ­СКА

КА­ЛИШ – В. Шек­спир: Ко­ме­ди­ја за­бу­не (ре­жи­ја и ко­ре­о­гра­фи­ја), 25. 5. 1969.

 

ВАР­ША­ВА – Кла­сич­ни те­тар – Те­а­тр Ро­змај­то­шћи

Ма­рин Др­жић: Дун­до Ма­ро­је, адап­та­ци­ја М.Фо­тез (ре­жи­ја) – 1971.

 

 Дра­ма­ти­за­ци­је ко­је ни­су из­ве­де­не:

Ко­ла Бре­њон Ро­ме­на Ро­ла­на (до­би­је­на са­гла­сност го­спо­ђе Ро­лан),

Ан­то­шкин смех А. П. Че­хо­ва,

По­нор­ни­ца Скен­де­ра Ку­ле­но­ви­ћа,

Ти­је­сна зе­мља Ма­те Ба­ло­те,

Дун­дри­је­ви цврч­ци Б. Ћо­пи­ћа.

 

УЛО­ГЕ

 

Ол­га у На­је­зди Л. Ле­о­но­ва (На­род­но по­зо­ри­ште Са­ра­је­во);

По­те – Зо­на Зам­фи­ро­ва Сте­ва­на Срем­ца – Са­ра­је­во;

Де­зде­мо­на – Оте­ло В. Шек­спи­ра (Народно позориште Сарајево);

Ми­ца – Власт Б. Ну­ши­ћа – Са­ра­је­во;

Је­ле­на – Рас­кр­сни­ца М. Ђо­ко­ви­ћа – На­род­но по­зо­ри­ште Бе­о­град;

Ба­ба – Гор­ски ви­је­нац – адап­та­ци­ја Р. Пла­о­ви­ћа;

Де­сет раз­ли­чи­тих ли­ко­ва у мо­но­дра­ми В. Цр­вен­ча­нин Же­не.

 

ФИЛ­МО­ГРА­ФИ­ЈА Ве­ре Цр­вен­ча­нин Ку­ле­но­вић са­др­жи сле­де­ће фил­мо­ве:

 

Бе­о­град­ски уни­вер­зи­тет (1948), пи­сац сце­на­ри­ја и ре­ди­тељ; Ава­ла филм, Бе­о­град; до­ку­мен­тар­ни, крат­ко­ме­тра­жни;

II Кон­грес КП Ср­би­је (1949); пи­сац сце­на­ри­ја; Ава­ла филм, Бе­о­град; до­ку­мен­тар­ни, крат­ко­ме­тра­жни;                

Но­ви дом (1949); пи­сац сце­на­ри­ја и ре­ди­тељ; Ава­ла филм, Бе­о­град; до­ку­мен­тар­ни, крат­ко­ме­тра­жни;

Бе­о­град­ско на­род­но по­зо­ри­ште (1950); пи­сац сце­на­ри­ја и редитељ; Ава­ла филм, Бе­о­град; до­ку­мен­тар­ни, крат­ко­ме­тра­жни;

По­ро­ди­ца Гли­шић (1958); пи­сац сце­на­ри­ја; Ду­нав филм, Бе­о­град; до­ку­мен­тар­ни, крат­ко­ме­тра­жни;

Ју­го­сло­вен­ска про­сла­ва че­ти­ри­сто­го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Ви­ље­ма Шек­спи­ра /или William Shakespeare/, (1964) пи­сац сце­на­ри­ја и ре­ди­тељ; Су­тје­ска филм, Са­ра­је­во; до­ку­мен­т., крат­ко­ме­тражни;

Ро­ђен­дан (1964); пи­сац сце­на­ри­ја и ре­ди­тељ; Ду­нав филм, Бе­о­град, игра­ни, крат­ко­ме­тра­жни;                            

Па­ху­љи­ца (1966); пи­сац сце­на­ри­ја и ре­ди­тељ; Су­тје­ска филм, Са­ра­је­во; игра­ни, крат­ко­ме­тра­жни;

Сто­јан­ка мај­ка Кне­жо­пољ­ка (1968); пи­сац сце­на­ри­ја и ре­ди­тељ; Цен­тар ФРЗ Ср­би­је, Бе­о­град; до­ку­мен­т., крат­ко­ме­тра­жни;

Чо­вје­к чо­вје­ку (1973); пи­сац сце­на­ри­ја и ре­ди­тељ; За­ста­ва филм, Бе­о­град вр­ста; до­ку­мен­тар­ни, крат­ко­ме­тра­жни.

 

Као сце­на­ри­ста и ре­ди­тељ, Ве­ра Цр­вен­ча­нин је за Те­ле­ви­зи­ју Но­ви Сад ура­ди­ла сле­де­ће документарне и игране филмове:

 

Раз­ме­на на мо­сту, ре­жи­ја, 1978;

Мај­ка Зо­ра, текст и ре­жи­ја, 1978;

Јо­ван Сол­да­то­вић I, текст и ре­жи­ја, 1978;

Јо­ван Сол­да­то­вић II, текст и ре­жи­ја, 1978;

Пе­сма мо­је мла­до­сти, ре­жи­ја, 1978;

Де­ца и ср­не, игра­ни про­гpам – текст и ре­жи­ја, 1978;

Ба­ти­на и бол­нич­ки цен­тар II, текст и ре­жи­ја, 1979;

Киш Ер­не, текст и ре­жи­ја, 1979;

Со­ња Ма­рин­ко­вић, текст и ре­жи­ја, 1978;

Бек­ство, игра­ни про­грам – ре­жи­ја, 1980;

Га­леб, игра­ни про­грам – текст и ре­жи­ја, 1980;

Ба­ла­да за Љу­би­цу, текст и ре­жи­ја, 1987;

Ћу­та­ње ја­че од смр­ти, текст и ре­жи­ја, 1981;

Сте­ван До­роњ­ски, текст и ре­жи­ја, 1981;

До ових и по­след­њих да­на, текст и ре­жи­ја, 1981;

Мај­ко, не оста­вљај ме, текст и ре­жи­ја, 1983;

Две мла­до­сти, текст и ре­жи­ја, 1984;

На дну ху­мо­ра ле­же су­зе, текст и ре­жи­ја, 1984;

Ду­га пре­ко смр­ти, текст и ре­жи­ја, 1985.

 

За Те­ле­ви­зи­ју Но­ви Сад на­пи­са­ла је и сце­на­рио за се­ри­ју по при­по­вет­ка­ма Вељ­ка Пе­тро­ви­ћа ко­ја ни­је ре­а­ли­зо­ва­на. 

 

Об­ја­ви­ла књи­ге:

Динуловићи, Београд 1997;

Скен­де­ро­ва тра­ја­ња, Бе­о­град, 1998;

Свитања и сутон Милке Гргурове, Београд 2003.


Књиге: