Катарина Костић


Катарина Костић ро­ђе­на је у Шап­цу 1936. За­вр­ши­ла сту­ди­је фран­цу­ског је­зи­ка у Бе­о­гра­ду. Од 1969. до 1973. жи­ве­ла у Па­ри­зу. Го­ди­не 1973. до­се­ли­ла се у То­рон­то, где и да­нас жи­ви. Ра­ди­ла је као но­ви­нар у ет­нич­ким ли­сто­ви­ма на срп­ском и ру­ском је­зи­ку до пен­зи­је. Пи­ше и за ли­сто­ве и ча­со­пи­се у Ср­би­ји, пре све­га за „Књи­жев­не но­ви­не“ и „Зби­љу“.

 

Је­дан је од осни­ва­ча и пред­сед­ник Срп­ско-канад­ског удру­же­ња пи­са­ца „Де­сан­ка Мак­си­мо­вић“ у То­рон­ту. Члан је Удружења књижевника Србије.

 

Пи­ше по­е­зи­ју и про­зу. Пе­сме су јој за­сту­пље­не у мно­гим збор­ни­ци­ма и ан­то­ло­ги­ја­ма и пре­ве­де­не на не­ко­ли­ко је­зи­ка. При­че су јој об­ја­вље­не у збор­ни­ци­ма „Шу­ма­диј­ских ме­та­фо­ра“, ни­шкој „Гра­ди­ни“ и др.

 

Уре­ди­ла је не­ко­ли­ко збор­ни­ка и ан­то­ло­ги­ја. Са­ста­вљач је збор­ни­ка На та­ла­си­ма ре­чи, Бе­о­град–То­рон­то, 2009 (по­во­дом 30. го­ди­шњи­це по­сто­ја­ња Удру­же­ња „Де­сан­ка Мак­си­мо­вић“).   

       

Са­мо­стал­не збир­ке пе­са­ма: Од­бе­гли пеј­за­жи (дво­је­зич­но), „Баг­да­ла“, Кру­ше­вац, 1989; За­гу­шен пе­снич­ки про­стор, „Ин­тер­прес“, Бе­о­град, 1997; Крик оке­а­на, „Ри­вел ко“, Бе­о­град, 2002; Плач кро­ви, „Мо­сков­ский Пар­нас“, Мо­сква, 2005;  Из­бор по­е­зи­је на ру­мун­ском, Те­ми­швар, 2000; Грлећи жуте хризантеме, Смедерево, 2013 (на српском и шпанском).

 

Књи­га при­ча Ста­ри и но­ви свет, „АШ Де­ло“, Зе­мун, 2007.

 

Објавила могографије Отисци времена – Из културног летописа Срба у Канади (Свет књиге, Београд 2011) и Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади (Свет књиге, Београд 2012).

 

Добитник је више књижевних награда. Године 2012. примила је награду за животно дело од Академије Иво Андрић.


Књиге: