Саво Т. Самарџић


Са­во То­мов Са­мар­џић ро­ђен је 19. ја­ну­а­ра 1934. го­ди­не у се­лу Џи­но­ва Ма­ха­ла, оп­шти­на  Не­ве­си­ње.

 

По за­вр­шет­ку основ­не шко­ле, упи­су­је се 1949. године на при­прем­ни учи­тељ­ски те­чај у Ши­ро­ком Бри­је­гу, ко­ји за­вр­ша­ва 1951. Шко­ло­ва­ње је на­ста­вио у Вој­ној ин­ду­стриј­ској шко­ли у Бе­о­гра­ду, ко­ју за­вр­ша­ва 1954. го­ди­не и до­би­ја зва­ње ква­ли­фи­ко­ва­ног рад­ни­ка ме­тал­ске стру­ке ,,руч­ни алат­ни­чар”. У ју­лу 1954. за­по­шља­ва се у пред­у­зе­ће „Со­ко“ Мо­стар, где ра­ди до од­ла­ска на од­слу­же­ње вој­ног ро­ка 1955. го­ди­не. По од­слу­же­њу вој­ног ро­ка у апри­лу 1957. го­ди­не ради у Тре­би­њу краће вре­ме и по­но­во се за­по­шља­ва у „Со­ко“ Мо­стар.

 

Го­ди­не 1961. же­ни се учи­те­љи­цом Све­тла­ном Зе­че­вић са ко­јом има дво­је де­це: си­на Дра­же­на, ро­ђе­ног 1962. и ћер­ку На­та­шу, ро­ђе­ну 1971. Го­ди­не 1963. упи­су­је се на Mа­шин­ски фа­кул­тет у Мо­ста­ру и за­вр­ша­ва га 1968. го­ди­не. По­но­во се за­по­шља­ва у „Со­ко“ Мо­стар. Го­ди­не 1970. бо­ра­ви у Лон­до­ну на спе­ци­ја­ли­за­ци­ји. На­кон спе­ци­ја­ли­за­ци­је ра­ди на ра­зним струч­ним и ру­ко­во­де­ћим по­сло­ви­ма. Го­ди­не 1980. бо­ра­вио је у Ру­му­ни­ји у фа­бри­ци ави­о­на IAV у Кра­јо­ви, на че­лу гру­пе струч­ња­ка, као тех­нич­ка по­моћ Ју­го­сла­ви­је ва­зду­хо­плов­ној ин­ду­стри­ји Ру­му­ни­је, са ко­јом је Ју­го­сла­ви­ја у ко­о­пе­ра­ци­ји про­из­во­ди­ла бор­бе­ни ави­он ,,Орао“. Од 1980. до 1992. оба­вљао је раз­не ди­рек­тор­ске ду­жно­сти укљу­чу­ју­ћи и функ­ци­ју тех­нич­ког ди­рек­то­ра Фа­бри­ке ави­о­на „Со­ко“ Мо­стар.

 

Од­ли­ко­ван је ор­де­ном ра­да са злат­ним ви­јен­цем, а за рад у обла­сти про­на­ла­за­штва до­био је ви­ше при­зна­ња, а нај­за­па­же­ни­је је сре­брна пла­ке­та Скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.

 

Као ван­ред­ни про­фе­сор пре­да­вао је у Сред­њој тех­нич­кој шко­ли ва­зду­хо­плов­ног сме­ра у Мо­ста­ру. На­пи­сао је књи­гу Тех­но­ло­ги­ја из­ра­де ави­о­на.

 

Због рат­них догађања у апри­лу 1992. го­ди­не на­пу­шта Мо­стар и од­ла­зи у Пан­че­во где се за­по­шља­ва у Фа­бри­ку ави­о­на ,,Утва”, а го­ди­не 1995. од­ла­зи у пен­зи­ју.


Књиге: