Никола Цветковић


Никола Цветковић (1939) је рођен у сенци лесковачког Хисара, где је као гимназијалац и започео списатељски рад (1956). Магистрирао (Поетика Милана Дединца) и докторирао (Поезија и поетика Милоша Црњанског) на Филолошком факултету у Београду. Поред наставно-научне активности на Универзитету у Приштини (Филолошки факултет), у Нишу (Филозофски факултет), Крагујевцу (Учитељски факултет у Јагодини), Београду (Факултет за културу и медије), објављује студијске, књижевно-критичке, есејистичке, песничке и путописне текстове.

 

Основне преокупације Николе Цветковића су теоријски и уже поетички проблеми, као и српска књижевност између два рата, компаратистика, изучавање фолклора и завичајне историје лесковачког краја и југа Србије.

 

Добитник је неколико признања (1957) и награде „Драгојло Дудић“ (1981).

 

Поред романсираних биографија које је објавио у коауторству са Благојем Глигоријевићем о Бориславу Станковићу – Ћулавки, (1967) и Жики Илићу (1964) публиковао је и три биографско-монографске књиге о свом великом учитељу Сергију Димитријевићу – Тумачење књижевности за децу – Методичко-наставни аспекти.

 

Члан је Удружења књижевника Србије.


Књиге: