Јован Н. Ивановић


Јован Н. Ивановић (рођен у Доњем Чаглићу код Пакраца 1941,  умро у Београду 2019), магистар филолошких наука, професор, песник, есејиста, књижевни историчар и критичар, антологичар и библиограф, лектор. У Крижевцима завршио Учитељску школу, а на Филолошком факултету у Београду студије Југословенска књижевност и српски језик, као и последипломске студије Наука о књижевности. Дугогодишњи професор у гимназији „Меша Селимовић“ у Тузли, а потом у Трећој београдској гимназији. Члан Удружења књижевника Србије и сарадник Матице српске у Новом Саду. Добитник више награда за поезију (Телеграф, Просветни преглед) и највишег просветног признања у Босни и Херцеговини – награде Хасан Кикић.

 

Објавио збирке песама Ласте све даље, 1986, Озимље свете ми горе, 1994, Кормилар празног брода, 2008, поему полиптихон Мој отац није и јесте жив (1992, 1998, 2000), књижевне огледе и разматрања Овидљавања (1996, 1998) и Нова овидљавања (2015). Аутор студија: Пјесничко дјело Владимира Поповића (2000), Поетичко и поезија у Селимовићевој „Тврђави“ (2001), Малапарте Владимира Поповића (2003). Објавио кантату Владимира Поповића Lidia Sorelli (2013), поему Очи Владимира Поповића (2017), Теодор Павловић: студија и хрестоматија (2014) и библиографију о Петру Кочићу у Сабраним дјелима Петра Кочића (2002, књ. IV; редиговано и проширено посебно издање: 2012). Сачинио хрестоматију Петар Кочић у паралелама (2002). Приредио књиге Приређивање Кочића – обмане и промашаји (2010) и Преписка Кочићева, писма Петра Кочића (2018) и антологије: Отац мој антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку (2011) и Безсмертије: Мала антологија песама Сербског летописа Теодора Павловића (2016).


Књиге: