Угљеша Рајчевић


Угље­ша Рај­че­вић ро­ђен је 1931. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Основ­ну и сред­њу шко­лу по­ха­ђао је у Бе­о­гра­ду и Но­вом Са­ду. Ди­пло­ми­рао исто­ри­ју умет­но­сти на Фи­ло­зоф­ском факултету у Бе­о­гра­ду, а по­сле­ди­плом­ске сту­ди­је, спе­ци­ја­ли­за­ци­ју и ма­ги­стра­ту­ру, на При­род­но-ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту – Ка­те­дри за ту­ри­зам. Од 1967. го­ди­не ра­дио је у Бе­о­гра­ду, као ту­ри­стич­ки рад­ник, све до 1991. го­ди­не, ка­да је пен­зи­о­ни­сан. 

 

Об­ја­вио књи­ге пе­са­ма:

Пе­сме из Ма­ле лу­ке (За­дар 1955),

Ко­рен у ка­ме­њу (Це­ти­ње 1958),

Ка­зи­ва­ње за ауто­би­о­гра­фи­ју (Бе­о­град 1993),

За­пис о стр­пљи­вом уми­ра­њу (Бе­о­град 1993),

Гор­ка твар (Бе­о­град 1994),

По­хва­ла Го­спо­да­ру (Бе­о­град 1994),

Би­ља­ни пе­так (Бе­о­град 1996),

Иза­бра­не пе­сме (Бе­о­град 1996),

Мо­ли­тве (Бе­о­град 1997),

Мој по­след­њи рат (Бе­о­град 2000),

Тре­ће ли­це мно­жи­не (Бе­о­град 2001),

Манифест – Песме очаја (Београд 2011),

Небеска Скадарлија (Београд, 2012).

 

Об­ја­вио је и три књи­ге при­ча:

При­че са Са­вин­ца (Бе­о­град 2003),

Фре­ске с уру­ше­ног зи­да (Бе­о­град 2005),

Се­дам је­вреј­ских при­ча (Бе­о­град 2010),

Ђурђевданско јагње (Београд, 2015).

 

Као исто­ри­чар умет­но­сти ба­ви се срп­ском умет­но­шћу дру­ге по­ло­ви­не XIX и пр­ве по­ло­ви­не XX ве­ка. Об­ја­вио је мо­но­гра­фи­је:

Но­ви­ја кул­тур­на и умет­нич­ка про­шлост Кру­шев­ца (Кру­ше­вац 1988),

Про­то­син­ђел Ни­ко­дим Бр­кић 1912-1969 (Срем­ска Ми­тро­ви­ца 1988),

Ра­фа­и­ло Ге­ор­ги­је Мом­чи­ло­вић, мо­нах, сли­кар, му­че­ник, 1875-1941 (Бе­о­град 1988),

Сли­кар Ни­ко­ла Ми­ло­је­вић 1865-1942 (Бе­о­град 1999),

За­ти­ра­но и за­тр­то – оскр­на­вље­ни и уни­ште­ни спо­ме­ни­ци у прет­ход­ној Ју­го­сла­ви­ји (Но­ви Сад 2001 и 22006). Ова књи­га је до­би­ла на­гра­ду Срп­ске ре­чи „Дра­ги­ша Ка­ши­ко­вић” за 2004. го­ди­ну.

 

Рај­че­вић је на­гра­ђен књи­жев­ном на­гра­дом „Па­ја Мар­ко­вић Ада­мов”, на­гра­дом „Ди­ми­три­је Ми­три­но­вић“ за из­у­зе­тан до­при­нос срп­ској кул­ту­ри, до­бит­ник је „Злат­ног бе­о­чу­га Бе­о­гра­да” 2010. и Вукове награде 2012. године. Ње­го­ве при­по­вет­ке с је­вреј­ском те­ма­ти­ком на­гра­ђи­ва­не су на књи­жев­ним кон­кур­си­ма Са­ве­за је­вреј­ских оп­шти­на Ју­го­сла­ви­је (2002, 2004. и 2005. го­ди­не).

Угље­ша Рај­че­вић жи­ви у Бе­о­гра­ду.


Књиге: